Препорука књиге „Београдски трио“ Горана Марковића

Препорука књиге Београдски трио

Лоренс Дарел, писац чувеног Александријског квартета, поред писања, а то је познато онима који су упознати са његовом биографијом, бавио се и дипломатским пословима, као што су, уосталом,  и многи писци, те је, углавном као аташе за штампу при британској амбасади, био у многим земљама света, између осталих, и у Југославији. Будући да је у Југославији, тачније, у Београду,  боравио отприлике у време када је почео да пише Александријски квартет, као и да је било индиција да се бавио шпијунажом, а што је интересантно, ако не и најзначајније, да је година његовог боравка овде 1949-та, једна од преломних и значајних година у историји наше земље, тада Југославије, година резолуције информбироа, Голог отока и  „чистки“ симпатизера Стаљина и СССР-а, Горан Марковић, наш талентовани и успешни режисер и ништа мање успешан писац, искористио је ове чињенице да их употреби и утка у грађу свог романа „Београдски трио“. Већ сам наслов асоцира на „Александријски квартет“, роман чије ће се неколике реченице, као путокази, наћи и у Београдском триу.

Горан Марковић је, по сопственим речима, дуго био заинтересован за тему Голог отока, уверен да је то највећа драма која се одиграла после Другог светског рата у Југославији, сада непостојећој земљи, те је од те драме, затим од активности којима се бавио и живота који је водио велики енглески писац боравећи у Београду, као и од тешких и стадалних судбина неких наших познатих историјских личности, испричао и историјску, и љубавну, и шпијунску, али пре свега трагичну причу. А да би та прича, или, како поднаслов овог романа каже, грађа, била што веродостојнија, емотивнија, и,на крају, интересантнија, Горан Марковић је, поред сопствене реконструкције догађаја, градећи својеврсни  колаж, користио и оригинална документа, писма, дневнике, Дарелове извештаје (наравно,реконструисане), и шифровану преписку са М16 ( британском обавештајном службом), затим реферате логорских руководилаца централи Удбе, преписку британских дипломата, службене записнике и сведочанства, дакле обиман, захтеван и исцрпан материјал који, по речима критичара, читаоцу не допушта да овај роман испусти из руке до последње странице.

А оно што је мене лично, а верујем, што ће и читаоце који нису били сведоци потресних догађаја и времена описаних у овој књизи, њој додатно привући, поред, како то само истински писци могу, питким језиком и стилом испричана необична љубавна прича,необични али не и чудни љубавни троугао,  јесте део наше историје о коме нам у школи нису причали, и дуго сакривана и прећуткивана трагедија једног народа, коју ћемо, ако већ нисмо из других, свакако сазнати из ове књиге. Такође, овај роман ће оне читаоце који  до сада нису, заинтересовати да свакако прочитају „Александријски квартет“ Лоренса Дарела, за који се претпостављало да ће добити Нобелову награду за књижевност, и који је, иако је није добио, једно од најзначајнијих дела светске књижевности.

Драгица Живановић

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *