Сећање на Аранђела Р. Стефановића

Поводом обележавања јубилеја, 175 година од оснивања Читалишта у Смедереву, присетићемо се Аранђела Р. Стефановића (1889–1956), аутора „Летописа Градске народне библиотеке” и управника наше установе у првим послератним годинама, од 1946. до 1953. У измењеним друштвеним и политичким околностима после ослобођења, када су градској књижници постављени нови задаци и циљеви, дужност управника преузео је Аранђел Стефановић, учитељ и школски надзорник у пензији.

Рођен у Суботинцу код Алексинца, у Смедерево је дошао 1924. године, након завршене Учитељске школе и службовања у неколико мањих места. У периоду између два светска рата, упамћен је као један од најистакнутијих просветних радника. Пишући о развоју основних школа у нашем крају, Војислав Станојевић је истакао да је у „великој плејади учитеља који су у минулим временима служили у Смедереву и околним селима” Аранђел Стефановић био један од оних који су се издвајали образовањем, моралом и педагошким квалитетима.

Иако предан свом позиву, активно је учествовао у културном и политичком животу града. Своје ставове изражавао је у текстовима које је писао за „Глас Подунавља”. Објављивао је педагошко-психолошке чланке, фељтоне, критичке осврте. Није се устручавао да скрене пажњу на негативне појаве у друштву, па и у просвети. Фељтон „Паланачки политичар” узбуркао је смедеревску јавност, а чланак о негативним појавама у школству одвео га је на суд, заједно са Браниславом К. Маринковићем, власником „Гласа Подунавља”. Пошто је утврђено да су „истините све чињенице и околности наведене у инкриминисаном напису”, тужба је одбијена.

Поред практичног пегагошког рада, бавио се и теоретским питањима. Пратио је рад и закључке у то време модерних, експерименталних педагога и дидактичара и упознавао јавност са занимљивим резултатима тих истраживања. Објавио је и две стручне монографске публикације – „Народни живот” (1928) и „Педагошки листићи” (1929).

Отвореност, јасан став и одлучност да без устезања говори о свим проблемима у друштву, понекад су изазивали оштре реакције јавности. Због неадекватних услова за извођење наставе у основним школама, упутио је оштру критику смедеревској општини.

Са дужности учитеља Основне школе у Смедереву, 1936. године постављен је за школског надзорника срезова Подунавског и Грочанског. На овом положају остао је до почетка Другог светског рата.

Политички ангажован у Месном одбору Југословенске радикалне заједнице, на изборима у Смедереву, 11. децембра 1938. године, изабран је за градског већника, а 1940. и за члана Административног и Просветног одбора Градског поглаварства. Други светски рат провео је у заробљеништву у Немачкој.

После рата, 1946. године, преузима дужност управника Градске народне библиотеке. У том периоду, написао је  „Летопис”  установе којом је руководио (1948) и ,,Хронику о експлозији муниције 5. јуна 1941. године у Смедереву” (1948). У „Летопису” је, у сарадњи са Светозаром Спасојевићем, систематизовао податке о оснивању књижнице, саставу и пореклу фонда, промени назива и локација. Оставио је и запис о цензурисању библиотечког фонда од стране Просветног одсека Градског народног одбора и јавног тужиоца. Запис о експлозији муниције у Смедеревској тврђави настао је на основу сведочења преживелих очевидаца. Иако је писана са временске дистанце, према сећањима, „Хроника”  ипак пружа веродостојне податке које су узимали у обзир скоро сви истраживачи који су се касније, подробније и аналитички, бавили расветљавањем петојунске трагедије.

Аранђел Стефановић је на дужности управника Библиотеке остао до 1953. Пред одлазак из Смедерева, 1954, уступио је листу „Наш глас” своје мемоаре „Смедерево између два рата”, који су објављени 1960. године, у рубрици „Из наше прошлости”.

Поводом обележавања 125-годишњице Аранђеловог рођења (2014), Народна библиотека Смедерево објавила је публикацију са његовим рукописима који су сачувани у фонду Завичајног одељења. „Летопис” и „Хронику” за објављивање су приредили Драган Мрдаковић и Драгана Лазић. Публикација садржи и исцрпан текст заснован на истраживању литературе и бројних прилога у периодици који сведоче о Аранђелу као изузетном публицисти, педагогу и хуманисти. Намера приређивача била је да читаоцима приближе његово хроничарско дело, али и да истакну да је током три деценије живота у Смедереву, Стефановић предано радио на унапређењу културно-просветних институција.

       

     

       

Драгана Лазић

Извор: Фонд Завичајног одељења

 

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *