МИЛУНКА САВИЋ – СИМБОЛ ЈУНАШТВА

У Народној библиотеци Смедерево, 26. августа 2025. године, одржано је предавање о једној од највећих хероина српске историје – Милунки Савић.

Причу о њеном животу, ратовању, бројним одликовањима, али и тешким данима након рата, дочарао нам је професор историје Добрица Јовичић својим предавањем „Руке као рибаћа четка“. Вече је употпунило гостовање КУД-а „Папазовац“, а кроз програм нас је водила Ивана Стојић.

„Није учила школу. Осим школе живота. Та скромна и ћутљива млада и лепа чобаница имала је многе просце. Гледали су је момци на вашарима. Уздисали за њом. Али она, уместо дома и породице како се очекивало у патријархалном друштву Србије, изабрала ров и пушку. Кад је Први балкански рат почео, одсекла је плетенице, ставила шајкачу, обукла мушке чакшире и копоран и кренула за Београд, у намери да спасе од  мобилизације јединога брата. Представила се војној команди под именом Милун Савић. Када је рањена, открило се да је женско. Била је у првим борбеним редовима у биткама на Церу, Дрини, Колубари, Лазаревцу, Космају и Качанику. Рањавана је шест пута. Лечила се у француској војној болници у Бизерти. Врховна команда савезничких армија издала је наређење да се пред стројем у ставу мирно свих трупа Антанте прочита похвала јунаштву српског наредника Милунке Савић. Провела је садам година у рату и по рововима. Без одсуства. Одликована је 12 пута. Жена са највише ордења у историји ратовања. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Заљубила се у пет година млађег момка. Венчали су се и добили ћерку Милену. Милунка Савић је симбол храбрости, поштења, правичности и скромности. На жалост, после рата, брзо је заборављена. Између два рата радила је као чистачица у Министарству иностраних дела, а после Другог светског рата у неким од скадарлијских кафана. Неправду према хероини српске историје настојао је да исправи градоначелник Бранко Пешић, који јој је на Вождовцу доделио стан. Није у њему, нажалост, дуго поживела. Умрла је после годину дана, 5. октобра 1973. године, у кругу породице и сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.“

 

Хвала свима који су били са нама и поделили ово посебно вече посвећено сећању на Милунку Савић!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *