У уторак, 26. маја 2026. године, на Позајмном одељењу за одрасле, одржан је књижевни сусрет са Бранкицом Дамјановић.
Бранкица Дамјановић рођена је у Приштини. Новинарску каријеру дугу две деценије започела је у родном граду. Током ратних дешавања 1999. године, са породицом се преселила у Пирот, где је наставила да се бави новинарством као дописник РТС-а и започела живот изнова. Управо из тог искуства — испуњеног изазовима, губицима, али и вером у човека и доброту — настале су приче које данас дотичу толики број људи. Љубав према писању носила је још од детињства, али јој се озбиљније посветила након дугогодишњег рада у новинарству, када је одлучила да напусти свет дневних вести и врати се свом давном сну — књижевности.
Њена прва књига „(М)учење језика“ настала је из бележака о правилној употреби српског језика и језичким недоумицама, а потом су уследиле књиге које су освојиле читаоце својом једноставношћу и емоцијом: „Добро је“, „Не бих ово могла без тебе“, „Мој син Јован“, „Рукопис мога брата“, „Кћи“, „Рекла ми је волим те“, „Сетило се мајке“, „Лексикон увида“. Неколико ових наслова је штампано у преко 25.000 примерака и преко 20 издања.
У њеним књигама читаоци проналазе утеху, снагу, веру, али и подсећање на оно што често заборавимо — да су љубав, доброта и разумевање оно што човека одржава и у најтежим тренуцима. Зато њене књижевне вечери нису само разговори о књигама, већ сусрети пуни емоције, блискости и искрености.
Ауторка је говорила о животу, писању, људима које носи у себи, о речима које лече и о причама које остају дуго након што се књига затвори. Имали смо задовољство да угостимо књижевницу чије су мисли, приче и записи пронашли пут до срца хиљада читалаца широм региона.
