У уторак, 17. јуна 2025. године, на Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, одржано је ауторско вече проф. др Горана Милашиновића.
Др Горан Милашиновић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог и књижевник, а међу функцијама које врши, издвојили бисмо функцију председника Националне комисије за сарадњу са Унеском и функцију директора Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије.
Др Горан Милашиновић је прву књигу објавио 1989. године. Његов досадашњи књижевни опус обухвата: девет романа – „Хереклов грех“ (1999); „Посматрач мора“ (2001); „Камера обскура“ (2003); „Апсинт“ (2005); „Маске Софије де Монтењ“ (2007); „Троугао квадрат“ (2009); „Расцепи“ (2011); „Случај Винча“ (2017), „Мук“ (2022), књигу епистоларне прозе „Волтин лук“ (са Живојином Павловићем, 1996), књигу поезије „Неистражени болови“ (1989), књигу разговора „Два срца“ (са Милошем Јевтићем, 2013) и збирку прича „Лекари“ (2015).
Смедеревска публика је имала прилику да чује детаље о истраживачком раду и ангажовањима писца у процесу стварања горепоменутих дела. Током вечери, аутор се дотако и занимљиве сарадње са Драганом Бјелогрлићем за потребе сценарија за филм „Чувари формуле“ (2023). Овај српски филм је рађен у Бјелогрлићевој режији, по сценарију Вука Ршумовића писаном по роману „Случај Винча“ проф. др Горана Милашиновића, који је такође био сарадник на сценарију. Радња филма прати последице несреће у реактору 1958. године на Нуклераном институту „Винча“ и лечење озрачених југословенских физичара на Институту „Curie“ у Паризу, над којима је изведена прва трансплатација коштане сржи између генетски неповезаних донора и домаћина. Др Милашиновић је истакао да је, у позадини приче о нуклеарној несрећи, централна порука његовог романа заправо емпатија француских донора који су пристали на процес трансплатације зарад спашавања живота непознатим људима.
Разговор са аутором је водио Драган Павловић.
